Министерство иностранных дел Сербии

Колико год то чудно звучало, данашње Министарство спољних послова Србије заправо је некадашња палата Министарства шума и рудника и Министарства пољопривреде и вода. Управо за та два ресора зграда је првобитно и подизана, док је њена данашња функција резултат стицаја околности и животних перипетија.

С архитектонске тачке гледишта, пред нама је један од најрепрезентативнијих примера међуратног академизма у Београду. А историја његове изградње заиста подсећа на детективску причу — о томе како пројекат „прелази из руке у руку“, задржавајући основу, али мењајући смисао.

Према подацима београдског Завода за заштиту споменика културе, архитекти Драгиша Брашован и Никола Несторовић израдили су пројекат 1923. године, а зграда је већ била подигнута до нивоа првог спрата. Године 1926. завршетак радова поверен је нашем старом знанцу Краснову: он је сачувао општу замисао, али ју је протумачио на свој начин, израдивши нови цртеж фасада и пројекат ентеријера и претворивши недовршену конструкцију у довршен идејно-државни образ.

Фасаде су намерно разуђене и оживљене: ритам прозора, високи кровни венац, балустраде, богата пластика. И најважније: углови су наглашени грандиозним куполама — зграда постаје доминанта раскрснице.

Слободна скулптура и рељефи изведени су у бронзи и вештачком камену, према скицама српских вајара Драгомира Арамбашића, Живојина Лукића и Петра Палавичинија. Они симболизују области делатности министарстава. На врховима купола налазе се алузије на шумарство и жетву, а на фасадама — на сточарство, земљорадњу и виноградарство.

Даље низ Кнеза Милоша налази се зграда у којој руска архитектонска историја Београда више не звучи Красновљевим, већ другим именом. Идемо ка „Каменој палати“, старом Генералштабу — не треба га мешати са новим комплексом — у којој се данас налазе специјалне војне службе.