Министарство финансија Србије
Историјски административни комплекс, симбол архитектонског и политичког развоја Београда.
ул. Кнеза Милоша, 20, Белград
Историја ове зграде не почиње двадесетих година XX века, већ много раније. Према званичним подацима Министарства финансија Србије, зграда у улици Кнеза Милоша 20 подигнута је 1889. године за потребе државне администрације, према пројекту архитекте Душана Живановића; првобитно су се у њој налазили Државни савет и Главна контрола. Године 1920, „према истом пројекту“, згради је додат други спрат.
А 1924. године појављује се Краснов — и чини оно што ће се касније више пута понављати у различитим варијацијама: претвара функционалну административну „кутију“ у зграду која одражава стубове на којима се гради нови југословенски политички идентитет. Према Красновљевом пројекту, зграда је преобликована у јединствену четвороугаону композицију са унутрашњим двориштем.
Сада, да бисте осетили смисао ове реконструкције, замислите не фасаду, већ кретање људи унутар зграде. Унутрашње двориште у владиној згради представља начин да се институција организује као организам — и то није случајно, јер држава није ништа друго до политички организам: споља — свечаност и представљање; изнутра — ходници власти, односно њен „крвоток“.
Обратите пажњу на саму логику улице. Улица Кнеза Милоша је права линија дуж које се, део по део, гради ансамбл власти, ланац „значајних објеката“, где једни поред других стоје стари министарски корпуси, паркови, споменици и владине зграде.
Постоји још један важан детаљ — већ у вези са савременом судбином ове зграде. Године 1959. надограђен је трећи спрат; после Другог светског рата у њој су се налазиле савезне планске и статистичке институције, а 2004. године у зграду се уселило Министарство финансија Србије.
И најзад — статус заштите: објекат се налази у заштићеној зони дуж улице Кнеза Милоша и део је комплекса историјског Београда, са режимом културне заштите.
Сада ћемо направити кратку рокаду. То се у Београду често дешава: зграда се подиже за једно министарство, а на крају постаје симбол другог. Идемо ка згради Министарства спољних послова — која првобитно уопште није била „дипломатска“.
