Црква Архангела Гаврила

Прва станица наше руте не запањује размером — и управо је у томе њена важност. Она представља прецизан гест епохе у којој је међуратна Југославија трагала за „националним стилом“ и у сакралној архитектури настојала да говори језиком континуитета: од средњовековног православног наслеђа — ка савременој држави.

Пред нама је црква подигнута 1939. године према пројекту архитекте Григорија Самојлова, руског емигранта.

Архитектонски, реч је о триконхосу: плану у којем олтарски простор и две бочне „шкољке“ — конхе — образују тролисну схему. Код Самојлова триконх није толико декоративни елемент колико носећа логика простора: храм се доживљава као сабран, центричан организам у којем све тежи ка куполи.

Погледајте западну фасаду: улаз је фланкиран двема симетричним звоницима — ово решење одмах ствара осећај строге вертикале и свечаности. Самојлов овде спаја монументалност и „читљивост“: не губите се, не тражите где је центар — он је означен самим телом зграде и разуме се интуитивно.

Важан детаљ је доминантни тамбур куполе. Он се не раствара у целини, већ функционише као архитектонски акценат, као „глас“ зграде.

При томе храм није тежак: тамбур је прорезан уским прозорским отворима, а светлост сабира простор.

Још један изражајан детаљ: код Самојлова се „византијскост“ не претвара у чин рестаурације музејског наслеђа. Њу наглашавају, на пример, масивне полукуполе бочних конхи и карактеристичан лук изнад портала — истраживачи истичу потковичасти карактер тог лука као важан детаљ целокупне слике.

Пред нама није реконструкција „како је било“, већ савремена интерпретација, пажљиво преосмишљавање јединствености; у већој мери — покушај да се ода почаст традицији, али не и слепо подражавање.

И ево шта је посебно пријатно за пажљивог слушаоца: Самојлов је храм пројектовао као целовиту ствар, мислећи не само о зидовима већ и о унутрашњој „материји“ — о иконостасу, детаљима и декоративном раду. У ентеријеру се истичу резбарени капители са малим фигурама птица, витражи са представама животиња и мозаички под.

Сада настављамо даље — ка храму у којем се руска емигрантска линија испољава на другачији начин.