Верховској Роман Николаjевич

Истакнути архитекта емиграције, аутор меморијала у Београду и храмова у САД

А ако вас судбина доведе на Балкан и шетате Београдом и желите да додирнете прошлост, то је веома лако. Идите до зграде Скупштине и попните се на степеницу код десног јарбола (ближе згради Главне поште, коју је, узгред буди речено, такође пројектовао руски архитекта Василиј Андросов). Само напред, нећете имати проблема. И ево га, потпис: Роман Верховској. Здраво, Романе!
(И. Антанасијевич, „Прича о белом анђелу, арогантним орловима и једном лепом мушкарцу“ // Опечени револуцијом. Велика руска револуција у животима руских сународника)

Роман Верховски је рођен 1881. године у Виљнусу у древној племићкој породици. Након што је стекао архитектонско образовање на Вишој уметничкој школи Царске академије уметности у Санкт Петербургу и проучавао европски класицизам у Шпанији, Француској и Италији, рано се истакао као самостални уметник, успешно комбинујући академско образовање са монументалним размишљањем. У августу 1914. године, Верховској се добровољно пријавио на фронт. Током грађанског рата придружио се Белом покрету, а 1920. године емигрирао је у Југославију. Управо је овде Верховској постао кључна фигура у руској дијаспори архитеката, стварајући низ култних споменика, цркава и споменика који су обликовали симболички пејзаж Београда. Од 1937. године, архитекта је радио у Сједињеним Државама, где се такође етаблирао као један од водећих црквених архитеката руске емиграције, пројектујући десетине православних цркава и иконостаса (најпознатија је катедрала Светог Владимира у Џексону). Завршио је 26 цркава за Америчку митрополију и Руску православну цркву у иностранству.

У Краљевини Срба, Хрвата и Словенаца, Верховској је редовно учествовао на групним архитектонским и уметничким изложбама, које су се обично одржавале у Београду. Прва од њих одржана је 1922. године у згради новог Универзитета у Београду. Најстарије балканске новине, „Политика“, које су пратиле изложбу, посебно су истакле један од Верховских експоната – огромну скицу за споменик који је он створио: коњаничку фигуру белог официра, који са надом гледа у небо; змију на гребену џиновског таласа, алегорију бољшевичке инвазије; и пораженог лава испод – слику Царске Русије.

Једно од Верховских најпознатијих дела био је споменик „Браниоци Београда“, подигнут 1931. године. Са 18 метара, постао је највиши ратни споменик на Балкану. У центру композиције је фигура победоносног југословенског војника, који поносно држи заставу и ослања се на пушку; у његовим ногама стоји смртно рањени орао, висок 14 метара. Композиција симболизује победу Добра над Злом. Овај споменик је Верховском донео широко признање — по налогу краља Александра I Карађорђевића, одликован је Орденом Светог Саве трећег реда.

Али за нас Русе, најважнији споменик биће други — споменик „Руске славе“ — у руском делу гробља, близу реплике Иверске капеле (инжењерске радове је извео архитекта Валериј Сташевски). Бели анђео — арханђео Михаило, са крилима свечано склопљеним нагоре, стоји на пројектилу, газећи змију ногама. „Изнад главе Арханђела вијорила се црно-жута царска застава“
(И. Антанасијевич, „Прича о белом анђелу, арогантним орловима и једном лепом мушкарцу // Опечени револуцијом. Велика руска револуција у судбинама руских сународника“).

У Београду су, према Верховском пројекту, подигнути споменици не само српским већ и руским војницима. Посебно место међу њима заузима спомен-гробница „Руска слава“ на Новом гробљу, настала у сарадњи са војним инжењером В.В. Сташевским. Верховској је лично извео сва вајарска дела. Споменик је изграђен од сивог камена и обликован је као артиљеријска граната. На његовом врху уздиже се фигура Арханђела Михаила са вертикално подигнутим крилима; у подножју, на застави, лежи руски официр са исуканом сабљом. У средини постоља угравирани су двоглави орао и датум „1914“. На једној страни је натпис „Вечно сећање на цара Николаја II и 2.000.000 руских војника Великог рата“, док је на другој... На српском језику је натпис „Храброј руској браћи палој на Солунском фронту 1914–1918“. Испод споменика налази се капела, изнад улаза у коју су исписане речи „Спавајте, борбени орлови“.

Изградња „Руске славе“ одвијала се у тешким околностима. Због озбиљног недостатка средстава, један од иницијатора пројекта, пуковник Михаил Скородумов, организовао је јавну акцију прикупљања донација. Сваки камен споменика процењен је на 300 динара, а име дародавца је уклесано у његову површину. Идеја за споменик је у великој мери била одговор на растуће симпатије дела српског друштва према Совјетској Русији у то време — споменик је требало да подсети на славу руског имена и царске прошлости. Упркос интригама, анонимним пријавама и покушајима да се омета изградња, споменик је завршен 1935. године. Свечано су га освештали српски патријарх Варнава и митрополит Антоније у присуству представника краља.

Да бих зауставио растуће симпатије Срба према Совјетском Савезу и вратио их царској Русији, иницирао сам изградњу споменика руским војницима и пренос посмртних остатака руских официра и војника са Солунског фронта у Београд. Чинило би се да је то било у интересу свих руских емиграната, изговор за уједињење и организовање панјугословенско-руских демонстрација у част националне Русије. Али није се десило; подигла се страшна галама, интриге, прљавштина, анонимна писма и борба да ми се ова иницијатива отме по сваку цену. Скоро су осујетили цео пројекат. Писали су краљу, писали министрима, писали мојим српским пријатељима да сам комуниста, лудак, да сам убио оца и мајку, да сам криминалац и уопште шта год желите. То је радио виши слој, односно вође емиграције, али се испоставило да нижи слој није био много бољи“ (Из мемоара М. Скородумова)

Објекти

Фасада зграде Дома Љубице Авакумовић у Кнез Михаиловој улици број 34
Скулптуре нове зграде Скупштине
Скулптура на новој згради Скупштине, серија радова које је наручио Двор Његовог Величанства Краља Александра I Карађорђевића за украшавање нове државе Краљевски двор на Дедињу
Херкулова (Лаокоонова) фонтана у Топчидерском парку
7 националних спомен-гробница Првог светског рата
Спомен-гробница Руске славе на Новом гробљу у Београду